Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda objavio je da je na javnom uvidu Nacrt plana detaljne regulacije (PDR) za privredni park uz autoput E-75 kod deonice Batajnica – Dobanovci, kojim se predviđa izgradnja privrednog parka na prostoru od blizu 30 hektara na toj lokaciji.
Interesantno je da će, kako stoji u dokumentaciji u okviru nacrta PDR-a, za izgradnju privrednog parka odnosno „uređenje i izgradnje površina i objekata javnih namena“, biti neophodno obezbediti saglasnost Ministarstva odbrane, a razlog leži u tome da se deo obuhvata Plana nalazi „u zaštitnoj zoni kontrolisane izgradnje oko perspektivnog vojnog kompleksa“.
Lokacija potencijalnog privrednog parka nalazi se i u okviru arheološkog lokaliteta „Klisina“, koji je pod trajnom prethodnom zaštitom kao kulturno dobro.
„Za sve intervencije na predmetnom prostoru u fazi sprovođenja Plana neophodna je saradnja za Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, radi pribavljanja uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite arheoloških slojeva, za svaku intervenciju posebno“, ističe se u dokumentaciji.
Inicijativu za izradu PDR-a za privredni park uz deonicu autoputa E-75, Batajnica-Dobanovci u Batajnici, pokrenuo je investitor Milan Nikolić, dok je obrađivač plana beogradska kompanija Seven Arch, podaci su sa portala Grada Beograda.
Izradi plana, kako je navedeno u dokumentaciji, pristupilo se na osnovu Odluke koju je Skupština grada Beograda donela na sednici održanoj pre pet godina, odnosno krajem novembra 2019. godine.
Kada je reč o lokaciji, granica PDR-a, odnosno predložene privredne zone, pruža se na severu i zapadu uz deonicu autoputa Batajnica-Dobanovci, sa istočne strane obuhvata deo poslovno-privrednog kompleksa „Klisina“ u Batajnici dok je južna granica „usklađena sa trasom železničke pruge“. Ukupna površina lokacije je 29,32 hektara, od kojih je oko 26 hektara planirano za privredni park.
Formalno se radi o privredno-komercijalnoj zoni P2 koja, kako je navedeno u dokumentaciji, obuhvata vrlo širok spektar privrednih delatnosti, počev od manufakturne i zanatske proizvodnje, objekata saobraćajne privrede, preko skladištenja, prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje koji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa.
„U privredno-komercijalne zone mogu da budu uključeni i objekti visokokomercijalizovanih sportskih aktivnosti ili masovnih oblika zabave, tipa luna parkova“, naveli su autori PDR-a.
Što se tiče samog plana za privredni park, kao ciljevi usvajanja PDR-a navedeni su stvaranje uslova za razvoj privrede, definisanje površina javnih namena, opremanje zemljišta saobraćajnom, komunalnom i elektroenergetskom infrastrukturom, kao i očuvanje i unapređenje stanja životne sredine.
Planom je predviđeno formiranje tri nove ulice (Nova 1, Nova 2 i Nova 3) preko postojećih nekategorisanih puteva i površina koje predstavljaju poljoprivredno zemljište.
Takođe, pravila građenja za privredno-komercijalnu zonu P2 kažu da na toj površini sme da se izgradi skladište, logistički ili distributivni centar, ili objekat sa komercijalnim sadržajem, i to maksimalne visine 18 metara, dok je na trećini objekta dozvoljeno da visina dostiže 24 metra (reperni delovi, kule, reklamni panoi…). Minimalna zastupljenost uređenih zelenih površina je 20 odsto.
U Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koja je takođe deo nacrta plana na javnom uvidu, stručni obrađivač – kompanija Andzor iz Novog Sada – navela je da nije predviđena izgradnja objekata, niti da se planiraju delatnosti koje mogu značajnije ugrožavati životnu sredinu.
