Pošta Srbije u partnerstvu sa nemačkim DHL-om planira da sagradi zajednički logistički centar na 24 hektara u Batajnici nadomak Beograda i pružaće usluge logistike i skladištenja trećim licima, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije.
– Pošta Srbije ima nekoliko ugovora sa DHL-om. Šta tačno potpisujete u sredu?
Imamo krovni sporazum. Potpisali smo najpre ugovor da na 66 lokacija naših pošta primamo pošiljke DHL-a i delimo deo zarade. Drugi ugovor je korišćenje naših paketomata. U ovom trenutku 420, a u sledećoj fazi još 800. Pošta zarađuje na tome. Oni su sami ponudili da budu naši partneri.
U sredu bi trebalo da bude potpisan i treći sporazum o našem zajedničkom učešću na jednom velikom događaju. Rekli su da će doći pravni tim DHL-a da pregovaramo o ugovoru za izgradnju zajedničkog logističkog centra u Batajnici na 24 hektara koju je Pošta Srbije dobila od države. Na činjenicu da tako jaka kurirska služba, koja spada u tri najveće u svetu odabere nas, moje je samo da pristanem.
– Kolika je vrednost te investicije?
Uložili bismo po 50 odsto, s tim što bi Pošta Sbije bila većinski vlasnik jer ulaže zemljište. Do sada nismo imali logističke centre i hale za iznajmljivanje i skladištenje. DHL ima veliko iskustvo i znanje u ovoj oblasti.
– Da li su zainteresovani za privatizaciju Pošte?
Ne.
– Bilo je reči da će Pošta iz javnog preduzeća uskoro preći u akcionarsko društvo, što može da otvori mogućnost za privatizaciju. Da li će biti privatizovana?
Pošta treba da pređe u akcionarsko društvo jer je ideja države da sva javna preduzeća pređu u akcionarska društva. Pošta je svuda u svetu u državnom vlasništvu zato što je bitna za samu državu u miru, vanrednom stanju ili ratu.
Akcionarsko društvo stvara mnogo veće mogućnosti za one koji rukovode, u smislu da budu fleksibilniji i brži na tržištu i odgovaraju na izazove. Sa druge strane, mnogo je bolje i radnicima. Zahtevi za povećanja plata mogu da se usvoje i na skupštini u toku godine. Sada imamo ograničenje da vlada, kao naš osnivač, to radi jednom godišnje.
– Agencija za privredne registre nedavno je objavila da je Pošta Srbije u 2022. godini ostvarila neto dobit od tri milijarde dinara. Da li je bilo prostora da se izađe u susret radnicima koji traže povećanje zarada od 30 odsto?
Kada se gleda paušalno to bi tako izgledalo da prihod može da se nekako pretvori u plate. To može da funkcioniše u kompanijama koje imaju dobru prošlost, koje iz godine u godinu, kroz ostvarenu dobit investiraju. Te investicije prave novac i stabilan prihod koji može da garantuje budućnost i stabilnost plata.
Nažalost, Pošta Srbije nije 2021. godine bila u nekom zavidnom finansijskom stanju i bilo je potrebno reformisati je. Želeo sam prvenstveno finansijski da konsolidujem preduzeće znajući da je to veliki rizik i da radnici imaju očkivanja od novog direktora da se nešto promeni.
Dve kalendarske godine od kada sam direktor povećavali smo plate. Kada je prva godina završena hteo sam da ih nagradim i da izbalansiram jaz između administracije i tehnologije. Tada je poštarima dobavljačima plata povećana za 19 odsto. To nije bilo dovoljno.
– Kolika je prosečna zarada u preduzeću?
Prosečna zarada je 64.000 dinara, a poštara dostavljača oko 54.000 ili 55.000 dinara. Uz isplatu dobiti koja je ove godine isplaćena za prošlu godinu pola smo uplati u budžet Srbije, a 1,5 milijarda je pre sedam dana radnicima isplaćena. Oni koji su radili puno radno vreme su dobili po 84.000 dianara. To je i dalje malo. Nisam zadovoljan kolike su plate.
Moje je bilo da konsolidujem preduzeće, vratim kredite i dugove. Pošta danas ima zajedno sa zavisnim preduzećima 60 miliona evra oročeno i 4,5 milijarde dinara koja potražuje od drugih preduzeća. Pošta nikome ništa ne duguje. To je bitnije nego bila šta drugo. Doneli smo nove mere koje će brzo da stupe na snagu i koje će drastično da povećaju plate.
– Koje su to mere ?
Onaj ko je ispunio normu dobija zagarantovanu naknadu za sve što uradi. Ukoliko dotavljač u Beogradu ima 90 pošiljki dnevno on bi umesto 55.000 trebalo da ubuduće prima 75.000 dinara platu, što je za 40 odsto više. To ćemo moći da finansiramo iz realnih prihoda i to je dobra vest.
Pošta počinje da radi po principu koliko donosiš preduzeću toliko će tebi biti dobro. Učinak će biti merljiv na radnim mestima dostavljača, radnika na šalteru, tehničara… Administracija će imati redovno povećanje plata.
– Kako se u trenutnim okolnostima borite sa konkurencijom i da li ćete uhvatili korak sa digitalizacijoim?
Imamo nove projekte e-arhiv i e- novčanik, za koje čekamo licence Ministarstva telekomunikacija i NBS. To je nešto što niko drugi ne može da radi. Oslanjamo se na to da smo najrasprostranjeniji, da nas ima svugde i možemo da uradimo logistički ono što niko drugi ne može. Država može da stane iza toga i garantuje transfere novca i podatke koji se digitalizuju.
Sugerišemo Ratelu i Poreskoj upravi da postoje konkurenti koji rade nelojalno i protivzakonito. Imamo nelojalnu konkurenciju koja dampinguje cene i tako dobijaju poslove. Zna se koja je minimalna cena koju propisuje država, a oni idu ispod toga, pa na kraju plaćaju građani pri isporučivanju robe.
– Šta ćemo moći da plaćamo uz pomoć e- novčanika i koliko će biti bezbedno?
Transfer novca iz e -novčanika kada se veže za platnu karticu ne može da ode na drugu adresu osim na onu za koju mi garantujemo. To su plaćanja određenih računa, kompanija za koje mi imamo bankarske garancije i menice. Ne može vaš novac da ode na neke privatne račune. Pošto radimo sertifikovanje imamo digitalni potpis i vremenski žig i možemo iz e -sandučeta da pročitamo poresko rešenje ili račun za komunalije. Naša aplikacija napravi uplatnicu, korisnik dobije sms sa pitanjem da li želi da plati račun, klikne da i plati.
– Predstavnici Amazona su dolazili prošle godine u Srbiju sa američkom delegacijom privrednika, da li ste sa njima ostvarili neki vid saradnje?
Tada je njihov stav bio da ih ovaj deo Evrope ne zanima. Prekjuče sam dobio informaciju da su se ipak predomislili i da su zainteresovani za saradnju sa nama.
– A Aliexpress? Mnogi ljudi se žale da im kasne pošiljke iz Kine?
Aliexpress je deo problema koji pokušvamo da rešimo. Onog trenutka kada se poruči roba iz Srbije veštačka inteligencija vodi kupca kroz tu porudžbinu. Obaveštava da je zapakovan proizvod, da je krenuo, potom da je na aerodromu u Kini. To je laž. U velikom broju slučajeva u Srbiju pošiljke ne ulaze preko aerodroma, već kamionima.
Da bih to testirao naručio sam majicu iz Kine. Javljeno mi je trećeg ili četvrtog dana da je na aerodromu. Oni ne znaju da sam direktor Pošte pa to mogu da proverim. Platio sam 1.000 dinara skuplje da bih pratio pošiljku. Više je koštala poštarina i praćenje nego što je koštala majica. Ušla je tek 22. dana u Srbiju, kamionom iz Amsterdama na granici preko Mađarske. Nije bio Aliexpress već drugi kineski pružalac usluge.
