Kako je Tango Six ekskluzivno izvestio, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane pokrenuli su proces odabira novog tipa školskog aviona za RV i PVO.
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr Nenad Miloradović, izjavio je za Tango Six da je srpska delegacija na vazduhoplovnom sajmu u Parizu posetila i američki Tekstron. Za sada nema potvrde da li ovo konkretno znači da će američki proizvođač zaista i učestvovati u nadmetanju.
Nakon višedecenijske američke suše u prodaji kompleksnijih borbenih sistema Srbiji, učešće Tekstrona bio bi potencijal da na Batajnicu, nakon 50-tih godina ponovo sleti neki američki školsko/trenažni avion u više primeraka. Tada je JRV, 1953. godine, primilo na upotrebu prvi mlazne avione Lokid T-33 „Shooting Star“.
RV i PVO Vojske Srbije trenutno koristi samo jedan tip letelice američke proizvodnje i to u jednom primerku – Pajper PA-34-220T ‘‘Senecu V‘‘ namenjenu aerofotogrametrijskom snimanju i LiDAR skeniranju za potrebe Vojnogeografskog instituta.
Embraer (koji je pre dve nedelje posetio Batajnicu) i Pilatus nastupaju na tržištu sa turboelisnim školskim avionima, koji mogu biti i višenamenski, pa i naoružani. U ponudi su i posebno razvijene varijante sa osnovnom borbenom namenom. Takav primer imamo kod američkog Tekstrona, koji uz školski T-6 nudi i laki jurišni AT-6.
Tekstron je juče objavio da će zajedno sa Leonardom učestvovati kao kandidat na USN UJTS programu sa italijanskim avionom koji je za ovu priliku označen kao M-346N. Jedan od konkurenata će im biti i američki prevarant koji je pre par godina pokušao da zavede i Srbiju.
„Beechraft“ T-6 ‘‘Texan II‘‘ (Model 3000, nazvan i Harvard II) je jednomotorni turboelisni niskokrilni avion, dvosed sa rasporedom sedišta jedno iza drugog, koga danas proizvodi američka firma „Textron Aviation“.
Radi se zapravo o licencnom švajcarskom Pilatusu PC-9, avionu koji je bio pobednik programa JPATS – Joint Primary Aircraft Training Systemzvanično započetog 1994., da bi potom godinu dana kasnije bio izabran Pilatusov PC-9 u varijanti Mk II.
SAD su, za njih uobičajenom praksom, kupili licencu i izvršili obimne dorade kako bi zadovoljili taktičko-tehnički zahteve koje su postavili USAF i USN. Za organizovanje proizvodnje je tada bi zadužen „Beechraft“ koji je u to vreme bio deo kompanije „Raytheon“.
Razvoj T-6 pokrenut je 1998. godine.
Prvi let izvršen je jula iste godine, a serijska proizvodnja započela je decembra 2001. Do 2010. je proizvedeno 454 T-6A za USAF, a 43 aviona je primila USN.
Nova verzija T-6B imala je svoj prvi let jula 2009., iste godine krenule su isporuke za USN koje su trajale do juna 2016. godine, a isporučeno je 252 aviona. Za izvoz je namenjena i varijanta T-6C, a oktobra 2022. je saopšteno da je isporučen 1.000-ti T-6, od čega za oružane snage SAD čak 765.
Američka armija (US Army) poseduje 4 T-6D isporučenih 2015. Avion je u USAF-u zamenio mlazne T-37 „Tweety Bird“, a u USN turboelisni avion T-34C „Turbo Mentor“.
U ponudi je i naoružani laki jurišni AT-6 nazvan „Wolverine“, a T-6 i AT-6 je do sada nabavilo 13 stranih država.
Verziju T-6A nabavila je Grčka (45 aviona), Kanada je koristila 24 CT-156 Harvard II za NATO „Flight Training“ Centar, Izrael je kupio 20, a Irak 15 primeraka.
Varijante T-6C i T-6C+ nabavili su Argentina (12), Kolumbija (10), Maroko(24), Meksiko (70), Novi Zeland (11), Tajland (12 T-6TH), Tunis (8), UK (14), Vijetnam (12).
Lake borbene AT-6 je kupio Tajland kome je isporučeno 8 AT-6TH. USN u školi opitnih pilota poseduje dva AT-6E.
