Od postanka naselja osnovna delatnost stanovništva na prostoru Batajnice je poljoprivreda. I upravo je obradivo zemljište privlačilo stanovništvo da se nasele na tom prostoru. Kao deo Vojne granice, slobodni seljaci vojnici dobijali su zemlju kao kompenzaciju za svoju službu „caru i državi“. Nakon ukidanja Vojne granice 1881. godine u selu je osnovana zadruga koja je uvela zajednički rad meštana. Zadruga je 1912. godine imala 52 člana, preko 40% meštana imalo je ukrupnjene posede i zavidnu poljoprivrednu proizvodnju. Primamljivost obradivog zemljišta najbolje se ogledalo u sprovođenju agrarne reforme nakon Prvog svetskog rata kada je i Batajnica bila obuhvaćena istom i intenzivno naseljavana bivšim vojnicima dobrovoljcima, koji su kao nagradu dobili zemlju u vlasništvo. Po nekim podacima ukupno 101 dobrovoljac dobio je po devet jutara obradive zemlje od Agrarne komisije na potezu između Batajnice i Nove Pazove.
Od privrednih subjekata pre Drugog svetskog rata u Batajnici su postojale tri ciglane, železnička stanica i mlin za mlevenje žita sa silosom. Između dva svetska rata osnova privrede stanovništva pored poljoprivrede bili su zanati. Po podacima do kojih smo došli u razgovoru sa starijim Batajničanima, u Batajnici su postajali sledeći stari zanati:
opančar – majstor koji je od juneće kože pravio opanke sa jezijkom.
obućar – majstor radio obuću, popravljao krpio staru obuću „podšivao” natikače – ručno pletene papuče.
brica/berberin – čovek koji je išao od kuće do kuće šišao i brijao ljude.
sarač – majstor koji je od juneće kože pravio amove za konje.
kovač/potkivač – majstor potkivao konje, potkivao konje i iskivao raonike (oštrice na plugovima za oranje).
tišler/stolar – majstor za prozore vrata, kredence, krevete.
šnajder – majstor koji je šio odela i kapute i prepravljao garderobu.
pekar – meštani su nosili brašno za zamenu za hleb. Tada se računalo da za svakog člana porodičnog domaćinstva treba obezbediti 220. kilograma žita po duši za godinu dana.
pinter – majstor koji je pravno burad, kace.
sodadžija – čovek koji je pravio soda vodu, klaker i kabezu.
lurčija – majstor koji je pravio grudnjake ili pršnjaka (prsluke) od ovčije kože.
kazandžija – vlasnik kazana za pečenje rakije, koji je išao od kuće do kuće i pekao rakiju a za svoju uslugu dobijao naknadu.
oštrač makaza – čovek koji je oštrio makaze, noževe.
majstor za krpljenje posuđa – interesantno je to da su ovog majstora meštani zvali „majstor dupe“ svoje usluge je naplaćivao u naturi odnosno merica žita.
kanaldžija – čovek koji je čistio kanale u polju, a ispred svake kuće je bila obaveza domaćina da održava kanale i travnatu površinu.
poljari – čovek koji je čuvao zasejana polja od krađe.
U Batajnici su takođe postojali i pripadnici tzv. slobodnih profesija pre svega apotekari i lekari.
Danas najveći privredni potencijal Batajnice predstavlja njen geostrateški položaj. Smeštena uz obalu Dunava u dužini od 5,5 km, nalazi se na važnom evropskom rečnom putu, Rečnom koridoru 7. Takva pozicija omogućava da uz određena kapitalna ulaganja, prevashodno u vidu sređivanja pristupnog puta, obale, infrastrukturalnih objekata i čvršćeg povezivanja samog naselja sa dunavskim priobaljem, Dunav ima mogućnosti da postane važan privredni resurs Batajnice. Kroz teritoriju Batajnice prolaze neki od najvažnijih saobraćajnih čvorova (drumski i železnički) u Republici Srbiji. Sa saobraćajnog stanovišta Batajnica predstavlja vezu između uže Srbije i Vojvodine. Kroz samo naselje prolazi „Stari novosadski put“, a u neposrednoj blizini uz „Batajničku petlju“ i „Novosadski auto put.“ Batajnička železnička stanica kao važno intermodelarno čvorište planirane površine na 180 hektara, a u prvoj fazi na 24 hektara. Budućnost vazdušnog saobraćaja ogleda se u osposobljavanju Vojnog aerodroma Batajnica za civilni i kargo avio saobraćaj. Prethodnih godina postojali su navodi u medijima, da će se jedan terminal prilagoditi za civilni saobraćaj prevashodno za “Lowcost letove”. Kroz Batajanicu je predviđeno da Gasovod „Južni tok“ ima planirano čvorište. I danas kao i između dva svetska rata glavni privredni resurs je i dalje poljoprivredno zemljište. Povoljne klimatske prilike za povrtarsku proizvodnju, uz adekvatna finansijska ulaganja, mogu da daju odlične rezultate.
Izuzetno dinamičan privredni razvoj kroz otvaranje preduzeća, zanatskih radnji, uslužnih delatnosti, Batajnica je doživela nakon 2000. godine. Ovakvom broju privrednih subjekata doprinele su okolnosti da su preduzeća koja su bila nosilac razvoja i zapošljavanja radne snage privatizovana, propala ili dovedena u stečajni postupak s jedne strane i višestruko uvećan broj stanovnika zbog ratnih zbivanja s druge strane. Na teritoriji Batajnice po podacima iz 2017. godine postojalo je 2117. privrednih subjekata.
