Po svemu sudeći, projekat rekonstrukcije hotela Jugoslavija u Zemunu nalazi se nikad bliže realizaciji, a ponuđeno rešenje za jednu od najistaknutijih lokacija u gradu koncipirano je kao multifunkcionalni kompleks sa objektima visoke spratnosti i značajnim povećanjem izgrađene površine. Za realizaciju predloženog rešenja potrebno je ukloniti sve građevine sa lokacije, uključujući i postojeću zgradu hotela sa pratećim objektima.
Kada je izgrađen, hotel „Jugoslavija“ bio je najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, sedmospratni objekat i prateće zgrade sa 1.500 prostorija, 1.100 kreveta u 200 jednokrevetnih, 400 dvokrevetnih soba i 23 apartmana, dva restorana sa 600 i 200 mesta, kao i svi prateći sadržaji. Hotel pamti goste poput britanske Kraljice Elizabete, astronauta Nila Amstronga, američkih predsednika Ričarda Niksona i Džimija Kartera, libijskog vođe Gadafija, diplomata, svetski poznatih glumaca, umetnika i pevača. Nažalost, hotel “Jugoslavija” nije imao mnogo sreće u tranziciji, možda najviše zbog svoje veličine i zahtevnosti. Obimna investicija tražila je ozbiljne, dugoročne i kapitalizovane investitore, a tokom privatizacije završila je u rukama spekulanata, što je rezultiralo dugogodišnjim propadanjem i nemogućnosti da se ekskluzivna lokacija privede nameni i iskoristi za razvoj grada i njegove ekonomije.
U prethodnih nekoliko godina, sukcesivnim akvizicijama njegovih delova, domaći investitor “MV Investments” kompletirao je vlasništvo nad postojećim kompleksom, čime su rešeni pravno-imovinski problemi i stvoreni uslovi za dugoočekivanu rekonstrukciju. Predloženo idejno rešenje uradio je holandski arhitektonski biro “UMStudio”, a na osnovu njega već je podnet zahtev za izmenu PDR-a koji je izradio beogradski arhitektonski studio „Bureau Cube Partners“.
Budući kompleks predstavlja veliku prostorno-programsku promenu, u mnogome dekontekstualiziranu i suštinski različitu od prethodne, uključujući uvođenje visokog udela stanovanja uz maksimalne volumene i spratnost budućih objekata. Prethodna komercijalna namena prostora se menja u “mešoviti gradski centar”, što predstavlja osnov za trajno naseljavanje, u ovom slučaju minimalno 40% ukupne nadzemne površine budućih objekata. Pored čisto stambenog dela kompleksa, biće u ponudi i poslovni apartmani koji mogu u kasnijoj fazi kroz prenamenu ovaj procenat dodatno povećati. Ostale namene su komercijalne, sa zadržavanjem hotelske funkcije u manjem obimu, ali i razvoj dodatnih uslužnih i maloprodajnih sadržaja, kao i poslovno-kancelarijskog prostora. Maksimlana BRGP planiranih objekata iznosi oko 175.000 m2 nadzemno, odnosno izgradnja oko 500 stanova ukupne površine 85.000 m2 i 90.000 m2 komercijalnog i poslovnog prostora (hotel, kazino, poslovanje i komercijalni sadržaji).
Realizacija ovako ambiciozne gradnje zapravo je ograničena sadašnjom zgradom hotela i pomoćnih objekata, pa je kao preduslov gradnje neophodno potpuno ukloniti sve postojeće objekte sa lokacije. Novi kompleks u centralnom delu sadrži objekat pravougaone forme koji će na taj način samo oblikovno asocirati na sadašnji hotel. Pored činjenice da hotelska delatnost više neće biti primarna, rekonstrukcija postojeće zgrade prema trenutno najvišim standardima kategorizacije ima značajna ograničenja, pa bi njeno prilagođavanje bio skup izazov za svakog investitora i izvođača. Iako je postojala inicijativa, trenutni kompleks hotela “Jugoslavija” nije zastićen zakonom, a kao kulturno nasleđe biće očuvani samo delovi enterijera, pre svega umetnine i vredni predmeti.
Novi kompleks je arhitektonski kompaktan i pokusava da objedini sve funkcije u već viđenom konceptu objekata na zajedničkoj bazi (aneksu), konkretno sa dve visoke kule od po 155 i 150 metara i središnjim objektom manje spratnosti sa ulaznom particijom. Najveći problem ovog arhitektonskog oblikovanja jeste upravo veliki višespratni aneks (20-48m) koji podiže izgrađenost parcele i formira zatvoren koncept “grad u gradu”, koji je u suštini izvan konteksta i predstavlja negaciju otvorenog novobeogradskog urbanizma. Pored toga, integrisano stanovanje na tako intenzivno korišćenim i prometnim komercijalnim lokacijama uvek nosi neke žrtve za buduće stanovnike i goste, koliko god arhitektura pokušavala da omogući njihovo nezavisno i efikasno funkcionisanje. Kompleks je primarno arhitektonski orjentisan ka reci, sa velikim platoom i fontanom u prednjem delu koji će se u nivou nadovezivati na Zemunski kej. Masivna baza kompleksa biće prolazna, jer se planira formiranje širokog pešačkog koridora koji će služiti kao veza Zemunskog keja sa Bulevarom Nikole Tesle.
Dve kule na bazi su trapezaste osnove, sa velikom spratnom površinom koja ih pomalo čini nezgrapnim, i simetrično postavljene na oba kraja parcele. Svojom visinom od 155 i 150 metara ovo će biti među najvišim zgradama u Beogradu, gde bi severna kula bila poslovne a južna stambene namene. Na aneksu i kulama povučeni spratovi, prohodne terase i ravni krovovi biće deo ozelenjene fasade, kao primer još jednog savremenog trenda u arhitekturi danas. Na višim etažama u okviru baze odnosno podijuma planirani su prostori u funkciji hotela (saloni, restorani i barovi, SPA centar, bazen, terase, teretana, sale za sastanke, kacelarije za administraciju itd.) i kazina, ali i deo stambenih jedinica i funkcija namenjenim svim stanarima. Sam hotel planiran je u luksuznoj kategoriji sa 5 zvezdica, kapaciteta oko 200 soba i svim pratećim sadržajima. Fasada zgrade hotela je vizuelno najinteresantniji deo, a njena modularna forma od prizmi inspirisana je čuvenim lusterom od Swarovski kristala, koji će biti sačuvan i montiran u holu novog hotela.
Treba napomenuti da izgradnja ovog kompleksa mora da podrazumeva i značajna unapređenja saobraćajne i komunalne infrastrukture i javnog prevoza. Ispod objekta planirana je prostrana podzemna garaža sa 1800 parking mesta za potrebe stanara, gostiju hotela i kazina, kao i korisnike komercijalnih i poslovnih sadržaja.
