Reč “nuklearno” u vreme Hladnog rata Amerike i Sovjetskog saveza (1945-1990) imala je zaista veliku i zastrašujuću težinu, a, nažalost, u poslednjih par godina se sa sve većim podozrenjem ponovo koristi u govoru.
Ali, da li ste znali da jedna važna naučna institucija Univerziteta u Beogradu u svom nazivu ima upravo ovu reč, a da nije famozna Vinča?
To je Institut za primenu nuklearne energije, INEP u Zemunu.
Da li je to “Mala Vinča“?
Za razliku od Vinče ovde nije nikada postojao reaktor, a ni onaj tajanstveni veo koji je imala “utvrđena” naučna institucija iza čijih ograda su se vršili atomski eksperimenti. Cilj INEPA bio je da se najmodernija tehnologija primeni u mirnodopske svrhe, pre svega u poljoprivredi, a danas je to mulidisciplinarni istraživački centar koji najmanje ima veze sa alfa, beta i gama zračenjem.
Institut je osnovan 1959. godine i tako je rad na primeni radioaktivnih obeleživača, stabilnih izotopa i jonizujućeg zračenja, bio objedinjen u jednoj instituciji.
Primena savremenih znanja iz fizike za mirnodopske delatnosti bila je veoma popularna šezdesetih godina, pa je INEP imao tu sreću da postane pravi svetski naučni centar.Jugoslavija je u saradnji sa Ujedinjenim nacijama 1963. godine INEP-u poverila realizaciju projekta “Nuklearna istraživanja i obuka kadrova u poljoprivredi”.
Svetski stručnjaci dolazili su u Zemun i radili na važnim istraživačkim projektima, a naši naučnici odlazili su u inostranstvo. Rad na projektu bio je pod budnim okom Međunarodne agencije za atomsku energiju i jugoslovenske Savezne komisije za nuklearnu energiju (SKNE).
Treba napomenuti da su se ove delatnosti obavljale u vreme kada je nuklearna energija bila popularna, ali isto tako i opasna igra – kako zbog mogućih akcidenata, tako i na međunarodnom političkom planu kao sredstvo za proizvodnju najrazornijih bombi.
Godinu dana nakon opasnog akcidenta u Vinči, danas poznatom najviše zbog nedavnog filma “Čuvari formule”, Jugoslavija je ipak oberučke prihvatila da započne jedan ovakav mirnodopski poduhvat, koji je i proslavio INEP.
Vremenom u fokusu nije bila nuklearna energija, već su to bile biomedicinske i biotehnološke nauke. Proizvodnja imunodijagnostičkih sredstava i laboratorija današnja je glavna delatnost INEP-a. Tu je spoj biomedicine, biotehnologije i zaštite životne sredine: proizvode dijagnostičke testove i rade važna zdravstvena ispitivanja. 
Mnogo toga radi se u njihovim laboratorijama, od analize krvi za građanstvo do gamaspektrometrijskih analiza različitih uzoraka iz životne sredine. Postoji i odeljenje za radioekologiju i agrohemiju.
Testira se hrana, zemljište, proizvodi, ispituju se alergeni, efikasnost kozmetičkih preparata. Učestvuju u raznim domaćim i međunarodnim projektima, a imali su važnu ulogu i kod ispitivanja kovida 19.
