Odrastajući u siromašnom delu Beograda, na periferiji Zemuna Eljarh Golići bio je suočen s izazovima koji su skoro uništili njegove snove, sve dok muzika nije promenila njegov život. Umesto da se druži sa vršnjacima i uči u školi, bio je prinuđen da pomaže svojoj sedmočlanoj porodici i radi teške fizičke poslove. Iako se od njega očekivalo da odustane od svojih želja, sudbina mu je pružila priliku za potpuno drugačiji put.
Sve se promenilo pre tri godine, kada je Eljarh otkrio program „Muzika nade“. Tada je prvi put osetio da bi mogao da ima budućnost kakvu nije ni sanjao. Otkrio talenat za perkusije i stekao prijateljstva koja su mu promenila život. Nastupao je sa muzičkim ansamblima u Kolarčevoj zadužbini, na muzičkim festivalima, na međunarodnim scenama…
Sve je počelo kada je sestra Anđeljina, koja je već pet godina deo programa „Muzika nade“, primetila njegovu strast prema muzici i podstakla ga da joj se pridruži. Eljahovih početaka prisetila se i Dijana Opačić iz organizacije „Muzika nade“.
Ona je za „Blic“ rekla da je Eljarh bio povuče i stidljiv mladić, koji se zbog toga što je kasnio sa obrazovanjem osećao kao autsajder.
– Ipak, on je odlučio da pokuša. Počeo je da uči sviranje perkusija (udaraljke) i ubrzo se zaljubio u muziku koja mu je donela neraskidiva prijateljstva i novu nadu. Instrumenti su mu postali sredstvo izražavanja, a uz program Muzika nade dobio je priliku da razvije prijateljstva i sam stvara budućnost kakvu želi – govori ona za „Blic“.
„To je svet kojem nisam mislio da pripadam“
Eljarh je danas jedan od ključnih članova perkusionističkog ansambla „Muzike nade“. Proputovao je svet, a njegov talenat čula je i međunarodna publika. Uspeo je da sa 16 godina završi osnovnu školu, i učenik je trećeg razreda srednje.
On sada sada ima 18 godina, i napravio je još jedan korak – upisao je muzičku školu, prateći strast koja ga je izvukla iz tame.
– Muzika nade mi je potpuno promenila život! Krenuo sam na perkusije pre tri godine i vrlo brzo osetio da je muzika nešto što mi baš ide i prija. Ekipa je sjajna, puna podrške, ali se baš vredno radi i vežba. Pre dve godine sam predstavljao svoj tim na kampu u Madridu i svirao solo bubnjeve u velikom simfonijskom orkestru sa decom iz čitave Evrope. Nikada neću zaboraviti taj koncert! Posle toga krećemo i sa predstavama u Narodnom pozorištu gde prvi put osećam scenu kao glumac i pevač, i to mi otvara neki novi svet kom nisam ni sanjao da mogu da pripadam – kaže Eljarh.
“Sada ima velike planove”
Samo godinu dana nakon što je počeo da svira, izabran je za predstavnika ansambla u Madridu i nastupao je na EXIT festivalu. Zatim je učestvovao u predstavi „Deca“ u Narodnom pozorištu, što mu je donelo priliku da postane deo serije „Petrijin venac“.
– Od deteta koje je bilo nemotivisano i depresivno, sa kašnjenjem u obrazovanju koje ga je navodilo da misli kako neće postići ništa više od fizičkih poslova, postao je mladić s velikim ambicijama. Sada ima velike planove, želi da upiše srednju muzičku školu i postane prvi akademski obrazovani umetnik iz svoje zajednice. Muzika mu je dala veru da može da postigne mnogo više, a kao vođa ansambla, mentoriše mlađu decu i pomaže im da zavole muziku i perkusije – kaže Opačić za „Blic“.
„Zamislite, oni su došli da čuju nas“
Eljarhova priča nije jedina. Melisa Ćerimi je takođe pobedila strah uz pomoć muzike. Nekada je šaptala umesto da peva, a danas otvara predstave u Narodnom pozorištu.
-Prvo mi je bilo jako teško. Stidela sam se. Nisam smela da zapevam nego sam samo šaputala. Sada straha više nema. Otvaram sama predstavu u Narodnom pozorištu i to mi je omiljeni deo. Naš najveći nastup do sada bio je na EXIT festivalu. Nikada nisam videla toliko ljudi na jednom mestu. Zamislite, oni su došli da čuju nas – kaže Melisa Ćerimi
Snaga zajednice i obrazovanja
U Osnovnoj školi „Branko Pešić“ u Zemunuprogram „Muzika nade“ već pet godina zaredom pomaže deci iz ugroženih romskih i migrantskim zajednica da ostanu u obrazovnom sistemu.
Učenici stiču ključne veštine kroz muziku, boreći se protiv siromaštva i predrasuda. U pitanju je program inspirisan venecuelanskim projektom „El Sistema“ transformiše živote već deceniju.
Više od 2.500 dece učestvuje u perkusionističkim i horskim ansamblima širom Srbije, i imaju priliku da u sigurnom i podržavajućem okruženju razvijaju važne životne veštine i odgovoran odnos prema društvu.
– U Osnovnoj školi „Branko Pešić“ u Zemunu radimo sa decom koja su na korak od ispadanja iz obrazovnog sistema. To su najčešće romska i izbeglička deca deca koja žive u improvizovanim naseljima u Plavim horizontima, često bez jednog ili oba roditelja. Zbog života u ekstremno siromaštvu primorani su da rade kućne poslove, a često i na građevini, kasne u obrazovanju, ponavljaju razrede, izbačena su iz škola – priča nam Opačić.
Prema njenim rečima, uz ovaj program deca iz ovih i sličnih zajednica povrate samopouzdanje i ostanu deo obrazovnog sistema.
„Deca kroz perkusionistički ansambl i hor ne samo što razvijaju muzičke veštine, već dobijaju i motivaciju za dalji obrazovni put“
– Cilj je da kroz muziku i specijalno osmišljene aktivnosti pomognemo deci da prevaziđu izazove obrazovanja, pobede ekstremno siromaštvo, steknu motivaciju i samopouzdanje, uspešno završe osnovnu školu i upišu srednju. Muzika igra ključnu ulogu u ovom procesu, a deca kroz perkusionistički ansambl i hor ne samo što razvijaju muzičke veštine, već dobijaju i motivaciju za dalji obrazovni put – zaključuje za “Blic” Opačić.
