Čemu roditelji uče tako malu decu, ako je pitanje koje oni postave vršnjaku – koji auto ima?
Od dece smo navikli svašta da čujemo, jer šta misle, oni govore bez zadrške. Ipak, neke izjave koje nimalo ne priliče njihovim godinama, ostave nas zatečene. Mama trogodišnjaka u Zemunu nije mogla da veruje kada je od vršnjaka svog deteta, koje je do juče bilo beba, više puta čula isto pitanje – koja kola vozi tvoj tata?
Među odraslima ono se uglavnom provlači kao šala kada se govori o sponzorima i sponzorušama. Zato se nekako nameće novo, čemu roditelji uče tako malu decu, ako je pitanje koje oni postave vršnjaku – koji auto ima?
– Desilo se više puta. Izlazim sa detetom iz vrtića, sretnemo nekoga iz naše grupe na kapiji, a to dete trči ka svom autu i onda dobaci mom detetu: „A koja kola vozi tvoj tata“. Čak se dešavalo da tačno znaju marke automobila i da se time hvale, a roditelji su ponosni. Meni se to čini preteranim, zašto deca u tim godinama raspravljaju o kolima – pita ova majka napominjući da je to pitanje periodično stizalo i od druge dece iz tog vrtića.
Koliko je ono zaista korektno, odnosno koliko je takvo razmišljanje preterano naročito za decu vrtićkog uzrasta, pitali smo Jelenu Radović, mastera sociologije i marketing stručnjaka.
– Razmišljanje o statusnim simbolima u ranom uzrastu nije samo preterano, već i zabrinjavajuće. Deca vrtićkog uzrasta su u fazi razvoja gde bi njihova igra i interakcije trebalo da budu vođene maštom, kreativnošću i socijalnim veštinama, a ne materijalnim vrednostima. Ali u današnjem svetu, gde su deca izložena brojnim medijskim sadržajima, to postaje sve prisutniji fenomen. Marketing industrija često cilja mlade demografske grupe, što može podstaći raniju svest o brendovima i statusnim simbolima – objasnila nam je Radović.
Zanimalo nas je i da li je moguće da je u konkretnom slučaju u pitanju nešto što dete smatra kao neki vid igre, a ne kao neki pravi vid nadmetanja.
– Dete ovo može da doživljava kao igru, ali to ne umanjuje rizik. Način na koji deca igraju može oblikovati njihovo razumevanje društvenih normi. Ako su takve igre redovne, deca mogu početi da percipiraju statusne simbole kao ključne za uspeh i prihvatanje u društvu, što može imati dugoročne posledice na njihov razvoj. Ali, ako dete vidi brendove kao deo igre, to može dovesti do stvaranja lojalnosti prema brendu u budućnosti. Stoga smo svedoci sukoba socijalnog razvoja deteta kroz promociju i kroz prave vrednosti – rekla je Radović za Telegraf.rs
Kako kaže, s obzirom na globalizaciju i sve veću prisutnost medija i društvenih mreža, verovatno je da će se ovakve pojave intenzivirati.
Kako se marketing sve više usmerava na mlađe generacije putem digitalnih kanala i sadržaja, očekuje se da će se ovakvi trendovi nastaviti i možda čak pojačati. Deca postaju sve važniji cilj za marketing strategije – objašnjava.
Kako uticati na to da do toga ne dođe?
– Ključni faktor je edukacija, kako dece, tako i roditelja, odnosno odraslih. Roditelji, ali i celokupno društvo bi trebalo da promovišu vrednosti kao što su prijateljstvo, empatija i zajedništvo, ljubav, pažnja, razumevanje, tolerancija, a ne materijalni uspeh. Takođe, vrtići i škole mogu igrati važnu ulogu kroz programe koji podstiču socijalne veštine i kritičko razmišljanje o materijalnim i medijskim porukama – objašnjava Radović.
Ona naglašava da je upravo zbog toga i tom sektoru potrebna edukacija.
Kao marketing stručnjak smatram da bi trebalo i u ovom segmentu preduzeti odgovornost kroz promovisanje vrednosti koje nisu isključivo vezane za materijalne aspekte. Edukativne kampanje i brendovi koji promovišu pozitivne društvene vrednosti mogu pomoći u preusmeravanju fokusa sa statusnih simbola, podrazumevajući da te kampanje nisu ad hoc, već kontinuirani rad na razvoju brenda u tom pravcu – približila nam je tematiku.
Zanimalo nas je da li je i koliko opasno po društvo u globalu ukoliko zaista uzmu maha takva razmišljanja i situacije u kojima se deca vode vrednostima koje su pogrešne i za odrasle ljude.
– Ako se trend ranog usvajanja statusnih simbola nastavi, a verujem da hoće, to može dovesti do daljih društvenih podela i smanjenja društvene kohezije. Kako ovo postaje široko rasprostranjeno, dolazi do povećanja konzumerizma, gde se društvene vrednosti zamenjuju materijalnim. To može imati dugoročne negativne posledice na društvo, poput smanjenja društvene empatije i povećanja razlika u socijalnim odnosima – rekla je Radović za Telegraf.rs
Primer i razgovor sa decom kao ključni faktori
S obzirom na sve prethodno navedeno, pitanje se samo nameće – kako najbolje uticati na decu da su statusni simboli pogrešni i da su finansijske mogućnosti nešto što nije suštinski važno za druženje?
– Najbolje je kroz primer i razgovor. Roditelji i vaspitači treba da naglašavaju vrednosti kao što su ljubaznost, poštovanje i timski rad. Takođe, važno je pružiti deci prilike da se druže sa vršnjacima iz različitih socio-ekonomskih sredina, kako bi se smanjio uticaj materijalnih razlika – poentirala je naša sagovornica.
Kako nam je objasnila, tradicionalni i moderni mediji, državne ustanove, kompanije, razvoj društva kroz decenije u pozitivnom pravcu edukacije, empatije, emancipacije, etike, estetike, elokvencije (sve te divne reči na slovo E), treba da promovišu kampanje koje se fokusiraju na društvene vrednosti, zajedništvo i jednakost.
Sugeriše da je kroz edukativne inicijative, moguće promeniti percepciju statusnih simbola, ali i odnos prema pojedincu i društvu među mlađim generacijama.
Roditelji koji ćute = toksična sredina za odrastanje
– Roditelji koji podstiču ovakve vrednosti mogu doprineti stvaranju toksične sredine za odrastanje. Deca koja su izložena konstantnom naglašavanju statusnih simbola mogu razviti nerealna očekivanja i osećaj vrednosti koji je vezan isključivo za materijalne aspekte, što može negativno uticati na njihov dalji razvoj – kaže Radović za Telegraf.rs
Pitali smo je i da li deca koja su tome izložena od strane roditelja na neki način gube nevinost detinjstva mnogo pre ranijih generacija koje su se s takvim stvarima upoznavale s godinama.
– Da, deca koja su rano izložena ovakvim vrednostima mogu brže da izgube bezbrižno detinjstvo. Umesto da uživaju u igrama, takva deca mogu početi da razvijaju stres i anksioznost, vrednujući materijalne stvari iznad emocionalnih i socijalnih vrednosti, što može dovesti do daljih posledica – rekla nam je Radović.
Iako je opšte poznato da sve potiče iz kuće, ćutnjom i ignorisanjem možda postanemo tihi saučesnici gubitka istinskih vrednosti koje se kasnije prenose i na nove generacije.