U planu izgradnja istražne bušotine u okviru toplane „Batajnica” koja će pokazati na koji način energija podzemne vode može da se koristi. – Cilj je da se svi potencijali povežu kako bi se bar delimično oslobodili od energetske zavisnosti
Geotermalni resursi neiscrpan su izvor energije, a prestonica izgleda njima ne oskudeva. U analizi koju je u prethodne tri godine uradio Rudarsko-geološki fakultet istraženo je 18 mesta i utvrđeno da je na šest lokacija gde su gradske toplane moguće koristiti ovaj potencijal. Daljim istraživanjima, kao najperspektivnije su se pokazale tri, a to su toplane „Batajnica”, „Borča” i „Dunav”. To znači da je dubina na kojoj se nalazi topla voda, kao i sama temperatura tih podzemnih voda na ove tri lokacije takva da ju je moguće primeniti u sistemu daljinskog grejanja. Na pojedinim lokacijama utvrđene su znatno više temperature, ali i znatno veće dubine (više od 3.000 metara), pa su ulaganja u takvu investiciju, kao i troškovi eksploatacije visoki.
Ideja nam je da prvo krenemo sa radovima kod toplane „Batajnica” jer bismo na toj lokaciji mogli da više od 80 procenata potrošnje gasa zamenimo geotermalnom energijom. Praktično, samo u najhladnijim danima kada su temperature vazduha u minusu bismo morali da dodajemo malo gasa. U planu je i korišćenje geotermalnog potencijala i u Borči, gde bi on takođe mogao da menja gas u velikoj meri, kao i u toplani „Dunav” gde bi učešće geotermalne energije u ukupnoj potrošnji energije bilo manje. Ovde je nešto niži postotak zamene jer je ova toplana velika – objašnjava Vanja Vukić, direktor „Beogradskih elektrana”.
Kada je reč o Batajnici, završena je druga faza studije, a u toku ove godine trebalo bi da se krene sa trećom fazom istraživanja, odnosno sa radovima na projektu istražne bušotine. Na području prestonice do sada u ovom obimu nisu rađena istraživanja
Zbog toga ćemo u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom raditi metar po metar bušotine. Naša namera je da omogućimo naučnicima da obave svoja istraživanja i da na taj način naš rad bude doprinos nauci. Videćemo da li će posao moći da obavi neka od domaćih firmi. Postoje one koje su radile naftne bušotine za NIS, a ove bušotine za geotermal su slične njima. Ako ovaj posao ne bude mogao da obavi neko naš, svakako ćemo ići na međunarodne tendere – objašnjava Vukić.
Predviđeno je da se geotermalna energija koja bude proizvedena u toplani koristi za grejanje stambenih objekata, kao i za zagrevanje sanitarne vode.
Kada budemo uradili istražnu bušotinu, imaćemo precizne informacije (temperature, hemijski sastav vode, dubinu, kapacitet…) na osnovu kojih ćemo odlučiti u kom pravcu ćemo dalje eksploatisati geotermalnu energiju. Naš cilj je da se u što većoj meri zameni uvozni prirodni gas i da se za grejanje koriste naši resursi. Sa time smo već počeli. Već oko mesec dana koristimo toplotnu energiju kapaciteta od 55,6 megavata iz energane u „Vinči” koja za rad koristi komunalni otpad. U poslednje vreme u toplani na Konjarniku, iako smo imali jutarnja uključivanja, nismo koristili gas, već toplotnu energiju iz Vinče. Cilj nam je da objedinimo više obnovljivih izvora i da sve te potencijale povežemo kako bismo se bar delimično oslobodili energetske zavisnosti – ističe Vukić.
Primer za to je i toplodalekovod Obrenovac – Novi Beograd, čija je gradnja već počela. Kada on bude završen, topla voda iz termoelektrane „Nikola Tesla” koristiće se za grejanje Novog Beograda. Razmatra se i gradnja solarnog sistema za toplanu na Ceraku, ali tu mora da se proceni koliko bi taj projekat bio isplativ jer su za to potrebne velike površine, a zemljište u Beogradu je sada veoma skupo. U „Elektranama” se trenutno radi i studija o izgradnji akumulatora toplote. Tu bi se uz manja dogrevanja čuvala toplotna energija i mogla bi da se koristi dan-noć 365 dana u godini. Bila bi to „zlatna rezerva” grada.
– Ideja nam je da napravimo jedan stabilni sistem i unapredimo ga. Uzor nam je bečka toplana koja objedinjuje nekoliko vidova energije u jedan sistem za grejanje. U budućnosti bi trebalo uključiti korišćenje otpadne toplotne energije iz svih potencijalnih izvora (sistemi vodovoda i kanalizacije, budući metro, data centri…). Cilj je ostvarivanje osnovnih načela koje postavlja predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, čije se usvajanje očekuje, a to su: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i primena inovacija i novih tehnologija. Kapaciteti obnovljivih izvora nisu na prvi pogled veliki, ali suština je u tome da ih bude što više i da budu objedinjeni. Pored svih ovih napora koje „Elektrane” kao kompanija ulažu, potrebno je da naši sugrađani daju svoj doprinos u održanju energetske stabilnosti. Pre svega mislim na smanjenje potrošnje, odnosno potrebe za toplotnom energijom primenom mera energetske efikasnosti na njihove objekte i stanove (izolacija fasada, zamena stolarije i sl.) – naglašava Vukić.
„Beogradske elektrane” uskoro raspisuju tender za izvođenje radova na izgradnji novog trigenerativnog postrojenja na teritoriji gde se formira Ekspo na Surčinskom polju. Reč je o velikom projektu čija je vrednost osamnaest milijardi dinara (oko 153 miliona evra).
Toplana će se prostirati na oko pet hektara. U okviru tog prostora biće izgrađeno 29 objekata. Ovo postrojenje će prvi put u ovom delu Evrope pružati mogućnost proizvodnje i distribucije rashladne energije.
Ovde će se istovremeno proizvoditi i električna energija, kao i toplotna energija za potrebe grejanja i pripreme potrošne tople vode za Ekspo. Imajući u vidu činjenicu da je lokacija energane udaljena oko 1,1 kilometar od toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd, razmatra se mogućnost da se ona naknadno priključi na sistem Obrenovac – Novi Beograd – rekao je Vanja Vukić.
On je istakao da će izgradnja ove toplane biti prekretnica u radu „Beogradskih elektrana” jer više neće biti sezone remonta u toku leta, već će oni raditi cele godine.
– Zimi ćemo isporučivati toplotnu energiju, a leti rashladnu. A uz sve to ćemo proizvoditi i struju i potrošnu toplu vodu – rekao je on.
Grejna sezona u Beogradu koja počinje 15. oktobra završava se sutra. Izuzetno, u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti mogu biti zagrevani danima za koje u poslednjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod Srbije prognozira srednju dnevnu temperaturu 12 stepeni Celzijusa ili nižu.
U slučaju da i posle 3. maja RHMZ prognozira srednju dnevnu temperaturu 12 stepeni ili nižu, rukovodilac organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove energetike može naložiti obezbeđivanje snabdevanja toplotnom energijom objekata i u tim danima ukoliko postoje i tehnički uslovi.
