Mnoge beogradske ulice ponele su imena drugih gradova i država, i to se dešava već skoro dva veka.
Ali, Beograd je tokom istorije znao da čitave svoje delove katkad nazove po nekom drugom gradu – tako da smo nekada imali Veneciju (baru u Savskom amfiteatru), ili, naprimer, Bombaj (kupalište na Bežaniji).
Danas svi znaju gde je Albanija – premda nije deo grada, već soliter, ali važna je tačka za orijentaciju u okolini. Odmah kraj nje je Moskva, a nedaleko odatle imamo i London.
Mostar je najkomplikovanija beogradska petlja, a ne samo grad u Hercegovini. Nemamo Kijev, ali imamo naselje Kijevo u Rakovici i kineski Šangaj u Batajnici.
Otkud bara, i to Venecija? Od davnina je Venecija bila poznata kao romantičan grad na vodi. Ali, Beograd je ranije imao svoj kvart koji je često plavio, sve do njegovog uređenja i stoga je u gradskom duhu prozvan “Bara Venecija”. Nije to bilo baš tako romantično kao na Jadranu, ali ipak je bilo i te kako neobično kad voda nadođe i potopi “Mali pijac”.
Bara je nasipana u 19. veku i to kamenom iz porušenih turskih zdanja poput ostataka zloglasne Stambol kapije, koja su po oslobođenju uništena, a zatim i zemljom iskopanom na utrini iza oboda grada, kasnije baš zbog tog iskopavanja prozvanoj Prokop..
Kasnije su tuda prošli i prvi vozovi za Zemun, Beč i Niš, a naravno tad bare više nije bilo. Zbog izgradnje pruge, železničke stanice i na desetine koloseka teren je dodatno nasut, a tek pre nekoliko godina koloseci su skinuti i ono što smo nekada zvali Bara Venecija, a potom Štajgapostalo je deo grada koji se proteže sve do same obale Save.
Kada je u pitanju Albanija, naziv ovog solitera stariji je od bilo kakve ideje da se na početku Knez Mihailove ulice podigne velelepna modernistička palata, neboder kakav su Balkanci mogli da gledaju samo na retkim slikama iz dalekih zemalja…
Albanija je bila kafana, a njeno ime nije imalo veze sa golgotom srpske vojske u Prvom svetskom ratu. To ime je u različitim varijantama bilo prisutno još pre rata u nekoliko beogradskih aščinica, da bi se ustalila ta jedna poznata “Albanija” na početku Knez Mihailove, srušena 1936. godine da tu nikne prvi beogradski oblakoder.
Za Mostar, danas ogromnu petlju, a jednom kafanu na tom mestu, veruje se da je ime dobio baš po čuvenom gradu u Hercegovini.
Premda je to prva asocijacija na ovo ime, treba imati na umu da je nekada, pre nego što su tuda išle hiljade automobila auto putem “Bratstva i jedinstva“, tuda tekao Mokroluški potok.
I da se baš ispred Vajfertove pivarenalazio mostić koji je spajao grad sa divljinom Šumadije koja je počinjala već na padinama Topčiderskog brda. Kraj malog drvenog mostića bila je i kafana “Veliki Mostar“.
Što se tiče Londona, i tu je glavnu ulogu dobio jedan objekat u koji su navraćali gosti – hotel, ali i kafana “London”. Zdanje je krasilo ugao Kneza Miloša i Kralja Milana, a bilo je na idealnom mestu – pored svih važnih državnih institucija.
Kad smo kod Bombaja, reč je odavno zaboravljenom krajoliku između bara, neprohodnog grmlja, reka i pritoka, kanala i žabokrečine – terenu koji su poznavali samo stari Bežaninci. To je, zapravo bila savska obala, nedaleko od lokacije gde se danas nalazi toplana, prema Bloku 70.
Gigantski kineski grad dobio je svoj srpski pandan u rubnom delu Batajnice, delu koji se nalazi “preko pruge”, na putu ka Ugrinovcima. Oko Šangajske ulice formirao se Šangaj, tiho i spontano, sa skromnim kućama na terenu bogatom podzemnim vodama i nedovoljno urbanizovanim.
Danas je to veliko naselje koje se spojilo i sa novosagrašenim Busijama, a u Šangaju su i mnoge naše izbeglice pronašle svoj dom.
